• Announcements

    • kainos

      Pravila foruma i uvjeti korištenja   17.12.2015

      Poslanica Filipljanima 2       UVJETI KORIŠTENJA samopismo-foruma Forum je mjesto na kojem možete razmijeniti mišljenja, iskustva i ideje sa svim članovima. Zatim naučiti nešto, naučiti druge nečemu, potražiti rješenja, savjete. Za aktivno sudjelovanje na samopismo-forumu potrebna je registracija i pristanak na Uvjete korištenja foruma.   1. Definicija  Uvjeti korištenja koji između ostalog sadržavaju prihvatljive načine ponašanja korisnika samopismo-foruma (u daljnjem tekstu forum) sastavljeni su s ciljem zaštite korisnika foruma ostalih korisnika interneta od uznemirujućih i nezakonitih aktivnosti. Korisnikom foruma smatra se svaki registrirani član foruma s pripadajućim korisničkim imenom i lozinkom, kao i svaki posjetitelj navedene adrese foruma (u daljnjem tekstu korisnik). Sadržaj foruma je javan i svaki posjetitelj može imati uvid u njega. Za aktivno sudjelovanje na forumu potrebna je registracija i pristanak na uvjete korištenja foruma.   2.Opći uvjeti korištenja Administrator i moderatori zadržavaju pravo ukloniti sadržaj koji smatra nepodobnim ili sadržaj koji je u suprotnosti s ovim uvjetima korištenja, kao i trenutačno ukinuti korisniku korisnički račun, bez prethodne najave, u slučaju nedopuštenog korištenja, odnosno kršenja ovih uvjeta.   3.Prilagodba Uvjeta korištenja  Administrator i moderatori imaju pravo na izmjene ili dopune odredbi ovih uvjeta, jednostrano, u bilo koje vrijeme i bez posebne najave, o čemu ćemo sve korisnike pravodobno obavijestiti objavljivanjem odgovarajuće obavijesti na forumu, kao i nadopunu na stranicama foruma. Korisnikova je obveza da uvjete povremeno ponovno pročita kako bi bio upoznat s eventualnim izmjenama ili dopunama. Korisnikovo korištenje foruma nakon izmjena ili dopuna ovih općih uvjeta podrazumijevat će da je u cijelosti upoznat s njihovim sadržajem te da ih razumije i prihvaća. Korištenjem forumske stranice izjavljujete da ste upoznati i suglasni s ovdje iznesenim uvjetima korištenja i pravilima. Ako se s ovdje navedenim uvjetima korištenja i pravilima ne slažete, molimo vas da se suzdržite od uporabe foruma. Poštivanjem ovih uvjeta korištenja osigurat ćete sebi i drugim korisnicima ugodnije i produktivnije korištenja foruma.   Registracija korisnika Kako bi korisnik aktivno sudjelovao u forumu (pod aktivno se smatra bilo koja radnja koja ne obuhvaća pretraživanje i čitanje foruma), osim prihvatanja Uvjeta korištenja foruma, treba izvršiti registraciju i autorizaciju korisnika preko:  a) valjane e-mail adrese  Prilikom nove registracije korisnik bira svoj nadimak koji će biti njegov identitet pri korištenju foruma.  Neprimjeren nadimak na forumu razlog je za blokiranje takvog računa.  O „neprimjerenom“ nadimku odlučuju moderatori foruma.  To uključuje, među ostalim, nezakonit i nepoželjan sadržaj, klevetnička, pogrdna, rasistička, diskriminirajuća, zlobna, seksistička, pornografska, vulgarna, uvredljiva, nasilna, prijeteća ili na bilo koji način štetna imena.    4. Pravila za korištenje foruma ·         Sadržaj foruma bez ograničenja mogu čitati i pregledavati svi posjetitelji foruma. ·         Korištenje foruma (korištenje foruma definirano je kao otvaranje tema i/ili pisanje poruka) moguće je isključivo uz registraciju i autorizaciju korisnika, te uz prihvatanje pravila foruma. ·         Korisnik je odgovoran za cjelokupni sadržaj svojih poruka i pristaje snositi odgovornost za sve posljedice koje mogu proizići iz sadržaja poruke koju je ostavio na forumu. ·         Korisnik prihvaća da ostavljanjem sadržaja na ovom forumu izražava samo svoje mišljenje. Administratori i moderatori foruma nisu odgovorni za sadržaj poruka (osim svojih). Nezakonite i nedolične poruke bit će uklonjene što je prije moguće. ·         Korisnik je odgovoran za sav sadržaj poruka koje ostavlja na forumu i pristaje snositi odgovornost za sve posljedice koje mogu proizići iz sadržaja poruke koju je ostavio na forumu. ·         Korisnik se obavezuje da neće koristiti prostor na forumu na neprihvatljiv ili nedozvoljeni način.   Neprihvatljivim ili nedozvoljenim načinom korištenja foruma smatra se: ·         Neistinite informacije Korisnik se slaže da neće objavljivati ili prenositi informacije za koje zna ili bi trebao znati da su neistinite, a čije bi korištenje moglo nanijeti štetu drugim korisnicima ili trećim osobama. ·         Neprikladni sadržaj Korisnik se obvezuje da neće objavljivati sadržaj za na to neprikladnim mjestima, tj. kategorijama foruma koje nisu za to predviđene. ·         Lažno predstavljanje Korisnik se ne smije lažno predstavljati, odnosno predstavljati u ime druge pravne ili fizičke osobe.           Spamming ·         Korisnik se obavezuje da neće koristiti forum za objavljivanje ili širenje materijala/poruka čiji je sadržaj uvredljiv, lažan, pristran, prijeteći, vulgaran, prostački, eksplicitan ·         Korisnik se obavezuje da neće namjerno „pretrpavati“ dijelove foruma nepotrebnim sadržajem poput prekomjernih postova, besmislenih postova, postova nevezanih uz temu (flood) ili postanja na način koji smanjuje čitljivost foruma (uključuje i neprimjerene naslove i potpise članova). ·         Korisnik se obavezuje da neće ometati rad moderatora foruma (ignoriranjem upozorenja, vraćanjem izbrisanih tekstova, nepotrebnim slanjem privatnih poruka i sl.). ·         Korisnik se obavezuje da neće koristiti dodatne vlastite korisničke račune i imena (klon) dok bilo koji njegov korisnički račun ima zabranjen pristup forumu (ban). Također nije dozvoljeno korištenje više korisničkih računa na način koji zbunjuje ostale korisnike foruma (raspravljanje na istoj temi s više nadimaka, slaganje s vlastitim postovima). ·         Korisnik se obavezuje da neće vrijeđati sugovornike i korisnike foruma te namjerno provocirati svađe na osobnoj, nacionalnoj, vjerskoj razini te izazivati slične sukobe („trollanje“). Također, korištenje caps lock funkcije, odnosno pisanje velikim slovima smatra se vikanjem, što također nije dozvoljeno. ·         Korisnik se obvezuje koristiti forumom samo u svrhu pisanja, diskusije, komentiranja, ocjenjivanja odgovora, primanja i slanja poruka koje se uklapaju u temu foruma. ·         Korisnicima koji budu zloupotrebljavali forum ili ostavljali poruke neprikladnog ili uvredljivog sadržaja bit će na određeno vrijeme ili trajno zabranjeno korištenje foruma (tzv. ban).   5. Administratori i moderatori na forumu ·         Diskusije na forumu nadzirat će administratori i moderatori koji će uređivati ili brisati poruke i teme za koje ocijene da su neprikladnog sadržaja.  Aministratori i moderatori foruma zadržavaju pravo na nenajavljeno: ·         mijenjanje sadržaja postova ·         mijenjanje naslova tema, podtema, postova ·         brisanje tema, podtema, postova ·         reorganizaciju (premještanje) tema, podtema, postova ·         zaključavanje tema, podtema ·         mijenjanje korisničkog profila (uklanjanje potpisa, profilne slike („avatara“), promjenu ili brisanje nadimka) ·         dodjelu zabrane korisničkog pristupa forumu (privremeno ili trajno) ·         brisanje korisničkog računa ·         uklanjanje neke poruke s foruma, ali nema obvezu brisanja sadržaja koji pojedinačni korisnik drži uvredljivim ili eksplicitnim.    6.Brisanje postova

      Administratori ili moderatori foruma će odmah po uočavanju obrisati sve one postove koji:

      - sadrže uvrede i ponižavanja kako ostalih članova, administratora i moderatora, tako i drugih osoba van ovog foruma, zatim sadrže poruke bilo kakvog oblika mržnje

      - propagiraju ili na bilo koji drugi način potiču nasilje, diskriminaciju po bilo kom osnovu i slično, te bilo koje druge nezakonite radnje koje uključuju oružje i druge vrste nasilja,

      - nemaju nikakve veze sa temom/topicom i predstavljaju tzv. „spam“ postove, odnosno stvaraju buku. Pod pojmom buka na ovom forumu podrazumjevamo bilo kakvu informaciju koja je nebitna za trenutnu diskusiju, ne daje nikakav smisleni doprinos istoj, odvlači pažnju od teme ili zbunjuje. Buka se u diskusije može ubacivati na najrazličitije načine, bilo da se radi o preusmjeravanju topica predstavljanjem brojnih sporednih pojmova ili protuargumenata, koji još više zamagljuju predmet diskusije nego li ga pojašnjavaju. - sadrže bilo koju vrstu „chata“ između članova, osim u slučajevima ako postoji poseban topic koji je predviđen za donekle "opušteniju" komunikaciju, ali pod uslovom da to ne dovede do nekog vida zloupotrebe tog topica od strane članova i

      - sve druge postove za koje administratori ili moderatori procjene da ruše ugled foruma, njegovih članova, samih administratora i moderatora, te da predstavljaju smetnju za normalno funkcionisanje ovog foruma.

      Brisanje bilo kojeg posta istovremeno može da znači i upozorenje onom članu koji je taj post napisao i postavio na forum, da će u slučaju ponovnog brisanja biti isključen tj. banovan sa foruma. Forum ima povjerenje u članove foruma i njihovu moć prosuđivanja kao samostalnih moderatora. Ako otkrijete sadržaj koji nije u skladu sa standardima foruma, molimo da nas odmah obavijestite administratora ili moderatore foruma (preko opcije „Prijava neprikladnog sadržaja“ koje se nalazi kod svake poruke u desnom gornjem kutu pod „Opcije“.)     7.Kartoni i bodovi Offtopic/spam o   Bodova: 10 o   Karton istice za: 30 dana Deranje [CAPS LOCK]
Sign in to follow this  
Followers 0
Ivander

Vino u Bibliji

156 posts in this topic

Vino ne može biti bezalkoholno, jer to onda nije vino, nego sok od grožđa.

Kako da ne može, pa semitski jezici su bili siromaÅ¡ni rijeÄima jedna rijeÄ je oznaÄavala viÅ¡e pojmova.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imaš li neki dokaz za to "bezalkoholno" vino ili bi tako trebalo biti radi "nauke"?

Uostalom, ima i televizor bez slike, samo Å¡to se to onda zove radio. :P

 

Jel Isus umnožio vino ili  sok?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imaš li neki dokaz za to "bezalkoholno" vino ili bi tako trebalo biti radi "nauke"?

Uostalom, ima i televizor bez slike, samo Å¡to se to onda zove radio. :P

 

Jel Isus umnožio vino ili  sok?

Umnožio sok od grožđa koje se tada isto zvalo vino kao i alkoholno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"...dozva on mladoženju i reÄe mu: "Svaki Äovjek najprije posluži dobro vino, a kada se dobro napiju, ono loÅ¡ije; no ti si dobro vino Äuvao sve do sada" (Iv.2,9-10)

 

Å to vidimo iz ovih redaka, dobro vino se koristilo dok se ne bi svatovi napili, a poslije se davalo vino loÅ¡ije kvalitete. Ovdje je obrnuto (doduÅ¡e , ovo ima i duhovno znaÄenje ali da sad ne Å¡irimo temu): Vino, Å¡to je Isus stvorio iz vode, bilo je joÅ¡ bolje kvalitete nego ono prvo Å¡to se nudilo.

Naravno da se svatovi ne napijaju od sokića nego od alkohola.

Da je Isus napravio samo neki sok, upravitelj stola to ne bi nazvao dobrim vinom - usporedivši sa vinom od koje se napija.

 

Meni je neshvatljivo to uporno inzistiranje na nekom bezalkoholnom vinu. Pa nije grijeh popiti malo vina (naravno, ne napijati se).

 

Uostalom, bolji sok se dobiva iz nekih drugih voćaka, zašto o tome ne piše nigdje? Gdje uopće u Bibliji postoji redak za koji se može sa sigurnošću tvrditi da se radi o soku (bilo kakvom)?.

mire likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kontekst je da su se napili. Od lošijeg, a poslije dobili bolje, ono koje je Isus stvorio.

Prije toga, davno, od vina iz svog vinograda se također napio i Noa. Kada se probudio, bio je mamuran.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Većina ljudi danas pretpostavlja da reÄ â€žvino†ukazuje jedino na fermentisani to jest prevreli, opojni sok od grožđa ili na bilo koje fermentisano voće koje se koristi kao napitak. Osnova za ovakav zakljuÄak polazi od savremenih reÄnika koji tako definiÅ¡u reÄ â€žvino.â€

Na primer, ReÄnik Srpsko-Hrvatskoga Književnoga Jezika (tom I, 379) definiÅ¡e vino kao „alkoholno piće dobiveno vrenjem (najÄešće) grožđanog soka,†dok jedan drugi reÄnik kaže da je vino „opojno piće koje se dobiva vrenjem Å¡ećera, voćnih sokova, najÄešće soka od grožđaâ€
(ReÄnik Srpsko-Hrvatskog i Narodnog Jezika, tom II, str. 633). Zanimljivo je da Äak i Vujaklija u svom Leksikonu Stranih ReÄi i Izraza spominje izraz „vinolencija†sa znaÄenjem „pijanstvo, pijanost; sklonost piću, opijanje†(152 str.).

Tako se, zbog opÅ¡te prihvaćene definicije vina kao „prevrelog soka od grožđa,†objaÅ¡njava zaÅ¡to mnogi hrišćani, koji veruju u Bibliju kao Božju reÄ, smatraju da se svi primeri u Bibliji gde se spominje reÄ â€žvino†odnosi iskljuÄivo na alkoholno vino. Ovakva pretpostavka ima puno pristrasnosti u biblijskom razumevanju upotrebe vina i vodi mnoge hrišćane na zakljuÄak da je Bog odobrio umerenu upotrebu prevrelog, alkoholnog vina. Imajući to u vidu, najbolji posredni logiÄki zakljuÄci se mogu ilustrovati na sledeći naÄin:

1) Biblija, kao i savremeni jezik, poznaje jedino alkoholno vino.

2) Vino u Bibliji je smatrano kao milostiv božanski blagoslov.

3) Dakle, Biblija odobrava umerenu upotrebu alkoholnog pića.

Međutim, problem sa ovim silogizmom jeste u njegovoj prvoj premisi koja je pogrešna, a to je da Biblija poznaje samo alkoholno vino. Kao što pokazuju savremena istraživanja, Biblija jasno razlikuje voćne napitke: prvo je neprevrelo, osvežavajuće i zakonito piće koje je Bog odobrio; drugo je prevrelo, alkoholno i zabranjeno za upotrebu.

Ovakva postavka o dve vrste voćnih napitaka ili vina u Bibliji odbaÄena je od strane brojnih skolara. Neki od njih naglaÅ¡avaju kako teorija o dve vrste vina, gde je jedno prevrelo, alkoholno i zabranjeno, i drugo koje je neprevrelo, nealkoholno i dozvoljeno - jeste savremena hipoteza koja je izmiÅ¡ljena u savremenom dobu i nema osnova ni u Bibliji, ni u jevrejskom jeziku ni u antiÄkom svetu. Prema nekima sam izraz „neprevrelo vino†je kontradiktoran, zato Å¡to ako je vino vino - onda ono mora biti prevrelo. Ako nije prevrelo, onda nije vino nego sirup. MeÄ‘utim, novija istraživanja i Biblije i jevrejskog jezika i antiÄkog sveta jasno pokazuju kako ipak postoji razlika u prevrelom, alkoholnom vinu, i neprevrelom, bezalkoholnom vinu.

Kao Å¡to je reÄeno, većina reÄnika definiÅ¡e vino kao „alkoholno piće dobiveno vrenjem (najÄešće) grožđanog soka,†„opojno piće koje se dobiva vrenjem Å¡ećera, voćnih sokova, najÄešće soka od grožđa†i tako dalje. S toga ne iznenaÄ‘uje to Å¡to osobe koje imaju ovakvu definiciju pred sobom, zajedniÄku većini reÄnika, prirodno zakljuÄuju da reÄ â€žvino†znaÄi samo prevreli sok, to jest alkoholno vino. Ovakvo ograniÄeno znaÄenje reÄi „vino†predstavlja skretanje od dvostrukog znaÄenja ove reÄi, oznaÄene i za prevreli i za neprevreli sok od grožđa, koje srećemo u nekim reÄnicima, doduÅ¡e uglavnom stranim, npr. engleskim. Recimo, Funk & Wagnalls New “Standard†Dictionary of the English Language (1955) definiÅ¡e „vino†kao „prevreli sok od grožđa: u slobodnom jeziku (in loose language) sok od grožđa bilo prevreli bilo ne.“ Dakle, jasno je da reÄ â€žvino†ne ukazuje nužno na prevrelo ili alkoholno vino, kao Å¡to i pokazuju joÅ¡ neki reÄnici (New Webster Encyclopedic Dictionary of the English Language iz 1971, Webster’s International Dictionary of the English Language iz 1896). Prema tome, osnovno znaÄenje reÄi „vino†je sok od grožđa koje obiÄno, ali ne i uvek, dopuÅ¡ta vrenje.

Problem je taj Å¡to ljudi Äesto uzimaju najobiÄnije znaÄenje ove reÄi, bilo u jevrejskom, grÄkom, latinskom ili savremenom jeziku - kao oznaku za alkoholno piće, i na taj naÄin prave jedinu definiciju te reÄi, Å¡to je neispravno tumaÄenje. NetaÄno je da reÄ â€žvino†oznaÄava samo alkoholno vino, kako u biblijskom tako i u sekularnom jeziku, a stariji reÄnici, posebno engleski, jasno daju naznake da vino uopÅ¡te nužno i uvek ne podrazumeva bilo kakav oblik fermentacije, odnosno vrenja, već jednostavno - vino je sok od grožđa.

Imajući ovo u vidu, možemo razumeti Äestu uniformnost prilikom nekih prevoda Biblije koji nisu napravili podelu izmeÄ‘u prevrelog i neprevrelog vina (kao Å¡to pokazuju, videćemo, jevrejski, grÄki i latinski izrazi), te se stiÄe utisak da je reÄ samo o jednoj vrsti vina - onoj koja nas podseća na naÅ¡e tumaÄenje ovog izraza - na prevrelo, alkoholno vino. Nedostatak ovakvog razjaÅ¡njenja proseÄnog Äitaoca navodi na pogreÅ¡an zakljuÄak kako Biblija ukazuje samo na prevreli sok od grožđa, odnosno alkoholno vino.

Iz samog takvog verovanja proizilazi i praksa, Å¡to znaÄi da hrišćani koji tako veruju upražnjavaće alkoholno vino, ne znajući da pogreÅ¡no Äitaju i razumeju Sveto Pismo.

 

NAPOMENA nemam izvor, pošto osoba koja je dala ovaj tekst je pod drugim imenom, a nije dala izvor.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

S ovim baš nisi ništa dokazao.

Ovo je samo hipoteza, igra rijeÄi.

Nisi naveo nijedan primjer, nijedan biblijski redak koji bi ukazivao na bezalkoholno vino.

To, da je "vino" nekad i oznaÄavao i samo sok joÅ¡ uvijek ne dokazuje da se misli na sok.

 

(Pada mi na um rijeÄ "nektar" - koji mislim da je iz grÄkog jezika - sumnjivo mi je da grci nisu imali posebnu rijeÄ za sok, naroÄito stoga Å¡to su vjerovatno pili puno sokova od naranÄe, limuna itd..)

Share this post


Link to post
Share on other sites

S ovim baš nisi ništa dokazao.

Ovo je samo hipoteza, igra rijeÄi.

Nisi naveo nijedan primjer, nijedan biblijski redak koji bi ukazivao na bezalkoholno vino.

To, da je "vino" nekad i oznaÄavao i samo sok joÅ¡ uvijek ne dokazuje da se misli na sok.

 

(Pada mi na um rijeÄ "nektar" - koji mislim da je iz grÄkog jezika - sumnjivo mi je da grci nisu imali posebnu rijeÄ za sok, naroÄito stoga Å¡to su vjerovatno pili puno sokova od naranÄe, limuna itd..)

To je samo dio većeg teksta. Itekako imam dokaza za svoju tvrdnju.

 

Latinski jezik

Å to se latinskog jezika tiÄe, „vinum,†odakle dolazi i naÅ¡a reÄ za vino, oznaÄava i prevreli i neprevreli sok od grožđa. Rimski autori daju nekoliko definicija za reÄ â€žvinum†i jasno je da, po njima, vino oznaÄava i neprevreli sok od grožđa, po nekima Äak samo grožđe se naziva „vinum.†Ovo objaÅ¡njenje je znaÄajno zato Å¡to ono potvrÄ‘uje da je sok gnjeÄen od zrelog grožđa jednostavno nazivan „vinum,†to jest - vino, i kada je vrilo postalo je tzv. „sapa†ili „defrutum,†u zavisnosti koliko dugo je ono vrilo.

GrÄki jezik

Postoji Å¡iroko verovanje da grÄka reÄ za vino, „oinos,†iz koje je proizaÅ¡la i latinska reÄ â€žvinum,†iskljuÄivo znaÄi prevreli sok od grožđa, odnosno alkoholno vino. Prema nekima, klasiÄni grÄki jezik (koji je istorijska prethodnica novozavetnom ‘koine‘ grÄkom jeziku) upotrebljava termin „oinos†iskljuÄivo za prevrelo piće. Brojni reÄnici će reÄ â€žoinos†definisati kao „prevreli sok od grožđa,†dok će neki struÄnjaci kazati kako ni jedan novozavetni leksikon i reÄnik ne dovodi u pitanje ideju da „oinos†zaista znaÄi prevreli sok od grožđa, i zakljuÄiće: „SluÄaj je jasan: „oinos†je alkoholno piće.â€

U svetlosti ovakvih kategoriÄnih izjava veoma je važno razjasniti da li zaista u klasiÄnom grÄkom jeziku „oinos†znaÄi samo prevreli sok od grožđa ili, kao Å¡to pokazuju brojni primeri iz tog vremena, „oinos†može oznaÄavati i neprevreli sok od grožđa, Å¡to navodi na zakljuÄak kako „oinos†ima dvostruko znaÄenje a ne samo jedno.

Ono Å¡to je evidentno jeste Äinjenica da postoji obilna antiÄka literatura koja pokazuje da „oinos†ne znaÄi samo prevreli sok od grožđa ili alkoholno vino. Aristotel je jasno ukazao u njegovoj knjizi Metereologica da „sok od grožđa†je zapravo jedna vrsta „oinosâ€-a, odnosno vina. Za njega je sladak grožđani sok isto Å¡to i vino. Na jednom mestu on za slatko piće kaže da „iako je ono zvano „oinos†(vino), ono nema efekat vina, ono nema ukus vina i ne opija kao Å¡to to Äini uobiÄajeno vino.†Drugim reÄima, Aristotel nas izriÄito informiÅ¡e da je neprevreli sok od grožđa takoÄ‘e nazivan „oinos†- vinom, iako ono nije imalo ukus ili opijajući efekat kao obiÄno prevrelo vino. Drugi grÄki pisci, kao Å¡to su Athenaeus (200 AD), Proclus (5 vek AD) itd., takoÄ‘e daju sliÄne ideje - „oinos†može oznaÄavati i neprevreli sok od grožđa.

Ono Å¡to je zanimljivo jeste da Septuaginta (LXX), prevod jevrejske Biblije na grÄki jezik, Äesto daje primere dvostrukog znaÄenja reÄi „oinos.†Na primer, u LXX jevrejska reÄ za sok od grožđa jeste „tirosh†i ona je prevedena oko 33 puta (od ukupno 38 pominjanja reÄi „tiroshâ€) sa grÄkom reÄju „oinos†- vino, bez prideva „novo,†kao Å¡to mnogi savremeni prevodioci prevode reÄ â€žtirosh†- „novo vino.†Drugim reÄima, neprevreli grožđani sok („tiroshâ€) je isto Å¡to i „oinos.†LogiÄno bi bilo da se za jevrejsku reÄ â€žtirosh†koristi grÄki izraz koji je manje nejasan - „gleukos,†ali prevodioci u većini sluÄajeva reÄ â€žtirosh†jednostavno prevode kao „oinos.â€

Svi ovi primeri pokazuju jasnim da se u grÄkom jeziku, kao i u latinskom i engleskom, reÄ â€žvino†može koristiti na dva naÄina - kao prevreli ili kao neprevreli sok od grožđa. Ostaje joÅ¡ potvrda iz jevrejskog jezika i najÄešće reÄi za vino - „yayin,†koja takoÄ‘e ima dvostruko znaÄenje.

Jevrejski jezik

Jevrejski jezik ima nekoliko reÄi koje se prevode kao vino, a jedna od najÄešćih jeste reÄ â€žyayin.†U The Jewish Encyclopaedia yayin ima nekoliko upotreba. Npr., sveže vino pre fermentacije ili vrenja nazivano je „yayin mi-gat.†„Yayin yashan†je bilo „staro vino†od proÅ¡le godine ili od prethodne berbe, dok je „yayin noshan†bilo vino koje je staro i po nekoliko godina. Jevreji su koristili vino za praznike, a na osnovu Talmuda možemo zakljuÄiti da je u pitanju neprevreli sok od grožđa koga su oni zvali „yayin mi-gat.â€

Ako uzmemo sve ove postavke kao taÄne, onda je nedvosmisleno da je jevrejsko druÅ¡tvo termin „yayin†koristilo i za neprevreli ili nefermentisani sok od grožđa. Za njih je takva vrsta soka zaista bila „vino.â€

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

U stvari, ako želimo da iz dogaÄ‘aja na svadbi u Kani galilejskoj, gde je Isus pretvorio vodu u vino, izvuÄemo pitanje kako da se hrišćanin postavi prema vinu – mi promaÅ¡ujemo poentu celog ovog dogaÄ‘aja.Ovako tumaÄeći ovaj dogaÄ‘aj samo znaÄi da centralizujemo marginalnu stvar (vino) a zaboravljamo kljuÄne delove koje se nalaze u ovoj priÄi – Isusovo prvo Äudo i njegov znaÄaj. Bavimo se za ono vreme potpuno beznaÄajnim stvarima i od njih pravimo fokus u Äitavoj priÄi, Å¡to je Äist promaÅ¡aj u razumevanju ovog dogaÄ‘aja.To radimo zato Å¡to mi danas imamo problem – kako se postaviti prema upotrebi vina? I bilo koji tekst ili dogaÄ‘aj nama „pomaže“ da imamo ispravan stav, dok je poenta i cilj mnogih od tih tekstova neÅ¡to Å¡to mi ni ne oÄekujemo da jeste.
MeÄ‘utim, i pored ovoga mi ipak možemo sa sigurnošću izneti obilje dokaza o tome da Isus ipak nije pretvorio vodu u alkoholno ili prevrelo vino, već da je u pitanju Äist grožđani sok. Ali pre nego Å¡to pogledamo kakva je vrsta vina u pitanjuj, osvrnućemo se na pretpostavke da je Isus pretvorio vodu u alkoholno vino.
 
Verovanje da je Isus na svadbi u Kani pretvorio vodu u fermentisano ili alkoholno vino bazira se na nekoliko osnovnih pretpostavki. Prva pretpostavka jeste da grÄka reÄ za vino „oinos“ oznaÄava jedino prevrelo, alkoholno vino. PoÅ¡to se upotrebljava reÄ â€žoinos“ i za vino koje se potroÅ¡ilo kao i za ono koje je Isus stvorio, zakljuÄak je da oba vina moraju biti alkoholna. Druga pretpostavka kaže da Jevreji nisu znali kako da spreÄe fermentaciju grožđa. Neki dokazuju da je vreme venÄanja bilo neÅ¡to pre praznika Pashe (2:13), Å¡to znaÄi Å¡est meseci posle berbe, pa prema tome vino koje se koristilo na svadbi u Kani imalo je dovoljno vremena za fermentaciju. Treća pretpostavka polazi od opisa koja dolazi od „kuma“ koji je novo vino nazvao „dobrim vinom,“ misleći na visokokvalitetno alkoholno vino. I Äetvrta pretpostavka kaže da izjava „a kad se opiju“ u 2:10, koriÅ¡tena opet od strane „kuma,“ pokazuje da su se gosti napili jer su, prirodno, pili fermentisano, prevrelo alkoholno vino. Prema tome, vino koje je Isus naÄinio mora biti alkoholno.
ZnaÄenje reÄi „oinos.“ Å to se tiÄe pretpostavke da grÄka reÄ za vino oznaÄava samo alkoholno vino već je bilo reÄi. Dovoljno je napomenuti da postoje brojni primeri kako od hrišćanskih autora tako i od nehrišćanskih koji kažu da „oinos“ može oznaÄavati i prevrelo i neprevrelo vino. Može se kazati da je „oinos“ termin koji ukljuÄuje sve vrste vina, bilo prevrelog bilo neprevrelog. Prema tome, vrlo je labav i slab zakljuÄak da je Isus pretvorio vodu u alkoholno vino, prosto iz razloga Å¡to nam sam termin ne pomaže puno da preciziramo o kakvoj je vrsti vina reÄ. Reći da je u pitanju samo alkoholno vino i da reÄ â€žoinos“ samo to znaÄi stavlja nas upoložaj iskljuÄivosti i pristrasnosti. Priroda vina kojeg je Isus pretvorio mora se odrediti unutraÅ¡njim dokazima i većom verovatnoćom nego Å¡to je navodna upotreba „oinosa“ iskljuÄivo za alkoholno vino.
Ideja da Jevreji nisu znali kako da spreÄe proces vrenja te da je s toga svaki oblik vina podrazumevao da je ono prevrelo danas je odbaÄena od strane mnogih struÄnjaka. Sa sigurnošću možemo kazati da su Jevreji znali kako da Äuvaju Äist grođžani sok od procesa vrenja Äak duže vreme, tako da je ono moglo postojati u tom obliku za vreme svadbe u Kani. Jedno takvo vino (to jest, grođžani sok) se moglo koristiti na svadbi kada se pojavio problem njegove nestaÅ¡ice. Druga bitna stvar jeste da je takva vrsta neprevrelog vina bila, na osnovu svedoÄanstava koje imamo iz onog vremena, kvalitetnija, cenjenija i jednostavnija za oÄuvanje od bilo kog prevrelog vina.
 
„Dobro vino“ koje je Isus stvorio od vode i koje je „kum“ pohvalio da je bolje od „rÄ‘avijeg vina“ ima prizvuk da je u pitanju visok sadržaj alkohola u njemu. MeÄ‘utim, takva pretpostavka polazi od ukusa 20 i 21 veka. Na primer, Albert Barnes, veoma poznati novozavetni skolar i komentator, upozorava da ne budemo prevareni izrazom „dobro vino,“ jer iako se taj termin upotrebljava da oznaÄi da je ono (vino) dobro u srazmeri sa njegovom snagom i njegovom moći da opije, ipak u novozavetno vreme taj izraz sigurno nije to oznaÄavao. SvedoÄanstva iz doba antike nam jasno pokazuju da su najbolja vina ona u kojima je moć alkohola uklonjena kuvanjem ili filtracijom. Plinije, recimo, objaÅ¡njava da su vina najbolja onda kada se sva njihova snaga ukloni ceÄ‘enjem ili presovanjem, to jest kada se ukloni sadržaj alkohola u njima. SliÄno njemu, Plutarh naglaÅ¡ava da je vino mnogo prijatnije piti kada se iz njega ukloni uÄestalim filtriranjem ono Å¡to nanosi sramotu pameti ili Å¡to uznemirava um i uzbuÄ‘uje strasti. Imajući u vidu ove i joÅ¡ neke antiÄke autore, možemo zakljuÄiti da je za njih izraz „dobro vino“ bilo vino koje je zapravo bezopasno i bezazleno. Prema tome, zakljuÄak da je izraz „dobro vino“ na svadbi oznaÄavao vino koje je bilo kvalitetno u pogledu visokog sadržaja alkohola je sasvim pogreÅ¡an. Pre možemo reći da je zbog svoje bezopasnosti i bezazlenosti izraz „dobro vino“ oznaÄavao daleko kvalitetniji Äisti grožđani sok od onog koji se Äuvao i koji se pio pre njega. Drugim reÄima, vino koje je Isus stvorio bilo je visokokvalitetno ne zbog njegovog alkoholnog sadržaja, već zbog toga Å¡to je ono bilo, kao Å¡to i Henri Morris kaže, novo vino, sveže stvoreno. Ono nije bilo staro, propadljivo vino, kao Å¡to bi bilo da je u pitanju alkoholno vino. Jednostavno, nije bilo vremena za proces fermentacije koji bi poremetio strukturu jednog takvog grožđanog soka i rastavio na alkohole (It was not old, decayed wine, as it would have to be if it were intoxicating.There was no time for the fermentation process to break down the structure of its energy-giving sugars into disintegrative alcohols. It thus was a fitting representation of His glory and was appropriate to serve as the very first of His great miracles (John 2:11)).
 
Moralne implikacije. JoÅ¡ jedan razlog zaÅ¡to se ne može prihvatiti pretpostavka da je „dobro vino“ koje je Isus naÄinio bilo alkoholnog sadržaja jeste zbog negativne slike koju bi mogli dobiti o samom Isusu. Ako bi bilo taÄno da se već pilo alkoholno vino na svadbi,Isusovo Äudo (koje je proizvelo izmeÄ‘u 500-600 litara joÅ¡ boljeg vina takve vrste, kojeg su koristili muÅ¡karci, žene pa Äak i deca skupljeni zajedno na svadbenoj sveÄanosti) pokazuje da je Isus itekako moralno odgovoran za nastavak i porast njihovog opijanja. Na osnovu ovoga mogu se izvesti neki logiÄni zakljuÄci.Na primer, velika koliÄina vina kojeg je Isus Äudom stvorio pri kraju svadbene sveÄanosti dokazuje dve stvari:
Prekomerna upotreba alkoholnog pića je dozvoljena.
Vino u ovom sluÄaju je Äist grožđani sok, bez prisustva alkohola. U skladu sa osuÄ‘ivanjem upotrebe alkoholnog vina u Starom Zavetu, jasno je da je u pitanju sok od grožđa.
 
TeÅ¡ko je zamisliti i protivno je moralnim principima Svetog Pisma (pa i razuma) pretpostaviti da je Isus, Stvoritelj dobrih stvari (Postanje 1:4,10,12,18,21,25) ispoljio Njegovu natprirodnu moć da dovede u postojanje opojno i alkoholno vino koje samo Sveto Pismo osuÄ‘uje i naziva ga „podsmevaÄ“ i „nemirnik“ (PriÄe 20:1).
Å to se tiÄe glagola metusko odnosno „opiti“ u 2:10, neki smatraju da ovaj grÄki glagol jednostavno znaÄi „napiti se,“ u pasivu „biti pijan.“ Prema tome, to je joÅ¡ jedan neosporan dokaz da je vino koje je Isus stvorio u Kani zapravo – alkoholno vino, jer glagol metuskose nikada ne koristi za „opijanje“ bilo kog drugog pića osim alkoholnog.
MeÄ‘utim, iako je taÄno da glagol metusko, metuskomai znaÄi „piti, opiti se, napiti se,“ on nužno ne podrazumeva da je u pitanju upotreba bilo kog opojnog odnosno alkoholnog pića. Glagol metuskomože znaÄiti „zasititi se od pijenja“ bez bilo kakvog prisustva alkohola. Prema tome, zakljuÄak bi bio da, kada su gosti već bili zasićeni od pijenja starog grožđanos soka, Isus, Å¡to je neuobiÄajeno za obiÄaje onoga vremena, kako i sam „kum“ kaže, Äini Äudo i od vode stvara svež grožđani sok koji je „dobar,“ ili bolji od starijeg soka od grožđa.
Drugim reÄima, metusko u 2:10 jednostavno oznaÄava zasićenost, ukazuje na obiman kvantitet vina koji se generalno koristio na svadbenim proslavama, bez bilo koje naznake za njegova alkoholna dejstva. Oni koji insistiraju da je vino na svadbi bilo alkoholno i da je Isus takoÄ‘e stvorio alkoholno vino, kvalitetnijeg od prethodnog, navode na zakljuÄak da je Isus obezbedio ogromnu dodatnu koliÄinu alkoholnog vina tako da se svadbena proslava mogla nastaviti u nepromiÅ¡ljenom popuÅ¡tanju. Jedan takav zakljuÄak ruÅ¡i celokupan moralni integritet Hristovog karaktera, sa Äim se sigurno ni jedan konzervativan hrišćanin ne bi mogao tako lako složiti.
 
Sva Hristova Äuda su bila uvek usmerena ka milosrdnom i dobronamernom kraju. Isus nije doÅ¡ao da uniÅ¡ti nego da spasi Äoveka. To je oÄito i u pokazivanju Njegove slave na svadbenoj sveÄanosti u Kani Galilejskoj. Prvi znak Njegovog božanstva bilo je upravo pretvaranje vode u vino – novo, sveže vino koje je simbolizovalo božansku prisutnost, Njegovu slavu i moć. Kako bi Isus mogao stvoriti bilo Å¡ta Å¡to je raspadljivo, trulo, pokvareno – a da u isto vreme pokazuje Svoju slavu?
 

 

Zamoljavam forumaše da se izbjegavaju ovako velike copy plahte.

Dati link na željeni tekst, kratko objasniti o Äemu se radi na linku i to je to.

Share this post


Link to post
Share on other sites

vino-casa.jpg

Ovako veli Gospod: "Kao Å¡to se kaže o grozdu, kad se u njemu naÄ‘e soka: 'Ne kvari ga; jer je blagoslov u njemu!' Izaija 65,8. Iz ovog teksta vidljivo je da provrelo vino se smatra pokvareno vino. Stoga kada je Isus stvorio vino od vode u Kani Galilejskoj, prema ovom tekstu zasigurno to nije bilo alkoholno vino, jer ono Å¡to Bog stvara, to je veoma dobro, a vino koje je Isus stvorio je bilo veoma dobro.

 

http://putevimilosti.com/nauk/poznavanje-biblije/2301-biblija-ispijanje-alkohola

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ne vidim da se tu govori o provrelom vinu kao pokvarenom, nego o pravljenju lošeg vina, "Ne kvari ga". Nisam još čuo da je stari sok bolji od novog. U citatu dolje vjerujem da se govori o pravom vinu. Sok tokom stajanja počinje da vri.
 
Luka 5,37

Nitko ne lijeva vina novoga u mjehove stare; inače prodre novo vino mjehove. Ono se prolije, i mjehovi propadnu.

Nego vino novo mora se lijevati u mjehove nove

Nitko, koji je pio staro vino, neće odmah novoga. Veli: "Staro je bolje."

 

"...dozva on mladoženju i reče mu: "Svaki čovjek najprije posluži dobro vino, a kada se dobro napiju, ono lošije; no ti si dobro vino čuvao sve do sada" (Iv.2,9-10)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ne vidim da se tu govori o provrelom vinu kao pokvarenom, nego o pravljenju loÅ¡eg vina, "Ne kvari ga". Nisam joÅ¡ Äuo da je stari sok bolji od novog. U citatu dolje vjerujem da se govori o pravom vinu. Sok tokom stajanja poÄinje da vri.

 

Luka 5,37

Nitko ne lijeva vina novoga u mjehove stare; inaÄe prodre novo vino mjehove. Ono se prolije, i mjehovi propadnu.

Nego vino novo mora se lijevati u mjehove nove

Nitko, koji je pio staro vino, neće odmah novoga. Veli: "Staro je bolje."

Ti stihovi nemaju veze sa sokom ili alkoholnim vinom. Novo vino je nauka Božija, ona se ne može sipati u stare mijehove, misli se na crkve koje imaju nebiblisjka uÄenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti stihovi nemaju veze sa sokom ili alkoholnim vinom. Novo vino je nauka Božija, ona se ne može sipati u stare mijehove, misli se na crkve koje imaju nebiblisjka učenja.

 

Vino je uzeto kao primjer da se nešto opiše na slikovit način, znači imaju itekako veze. Nije uzeto ni ulje, ni sok niti bilo šta slično, nego vino koje je bolje što je starije.

U Bibliji kada se govori u pričama i kada se nešto uzima za primjer, koriste se osobine toga primjera.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti stihovi nemaju veze sa sokom ili alkoholnim vinom. Novo vino je nauka Božija, ona se ne može sipati u stare mijehove, misli se na crkve koje imaju nebiblisjka uÄenja.

Ne znaÄi to.

Novo vino predstavlja novo razdoblje - kršćanstvo - naspram židovstva. Predstavlja vrijeme milosti naspram formalizma Zakona.

Predstavlja Novi Savez naspram Starog.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znaÄi to.

Novo vino predstavlja novo razdoblje - kršćanstvo - naspram židovstva. Predstavlja vrijeme milosti naspram formalizma Zakona.

Predstavlja Novi Savez naspram Starog.

Nije nego se novo vino stavlja u mijehove koji nisu opterećeni starom lažnom paganskom religijom. Pa vrijeme milosti je bilo u SZ pa ja sam našao bar 20 stihova o milosti Božijoj. Noje nađe milost pred Bogom, David moli da mu Bog oprosti po milosti svojoj. Nije Isus donio nikakvu novu nauku, nego je potvrdio nauku od prije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije nego se novo vino stavlja u mijehove koji nisu opterećeni starom lažnom paganskom religijom. Pa vrijeme milosti je bilo u SZ pa ja sam našao bar 20 stihova o milosti Božijoj. Noje nađe milost pred Bogom, David moli da mu Bog oprosti po milosti svojoj. Nije Isus donio nikakvu novu nauku, nego je potvrdio nauku od prije.

:blink: Dvije izjave za deset.  Nadam se da ćeÅ¡ otvoriti teme o ovim svojim izjavama, ostajmo ovdje ioak na vinu/sokovima. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

:blink: Dvije izjave za deset.  Nadam se da ćeÅ¡ otvoriti teme o ovim svojim izjavama, ostajmo ovdje ioak na vinu/sokovima. :)

 

1. Je li Isus donio neku novu nauku tema postoji na forumu Novi Zajvet

2. Milost vs. Legalizam na Teologiji pa izvolite 

 

Ovdje je tema Vino u Bibliji

Share this post


Link to post
Share on other sites

Malo je off, ali da se prije Nove godine podsjetimo prije svakog pisanja postova, pošto smo ovdje svi vjernici:


 


“UÄitelju, koja je najveća zapovijed u Zakonu?† Isus mu rekao: ‘Ljubi Gospodina Boga svojega svim svojim srcem, svom svojom duÅ¡om i svom svojom pameću.’  To je prva i najveća zapovijed.  Druga je isto takva: ‘Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.’  O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.† -  Nemojte suditi, pa ni vi nećete biti suÄ‘eni. Ne osuÄ‘ujte, pa ni vi nećete biti osuÄ‘eni. OpraÅ¡tajte, i bit će vam oproÅ¡teno. A zaÅ¡to gledaÅ¡ trun u oku svojega brata, a u svojemu oku brvna ne opažaÅ¡?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada je rec o Kani i svadbi:

 

Tamo se koristi se rec: μεθÏει
Koja doslovno znaci ''pijan''.

Evo njeno pojavljivanje i u drugom stihu, a koje se odnosi na alkohol:

''Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;'' (dela 2:15)

Ista je rec, proverite u grckom.
Jesu se svi oni napili ''grozdjanog soka''?

 

--------------------------------------------------------------

 

A da li Bog dozvojava upotrebu alkohola?

Evo teksta iz Biblije:

 

''Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: sveÅ¡tenik i prorok zanose se od silovitog pića, osvojilo ih je vino, posrću od silovitog pića, zanose se u prorokovanju, spotiÄu se u suÄ‘enju.'' (Isaija 28:7).


A onda Bog dozvoljava njegovu upotrebu:
''I za te novce uzmi šta zaželi duša tvoja, goveda, ovaca, vina ili drugog jakog pića, i šta god bi zaželela duša tvoja, pa jedi onde pred Gospodom Bogom svojim, i veseli se ti i dom tvoj.'' (Ponovljeni zakoni 14:26)

 

Koristi se ista rec:

ū·ḇaš·šê·ḵÄr
Koja doslovno znaci 'jako vino'.

Mislim da je jasno..

Mali likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada je rec o Kani i svadbi:

 

Tamo se koristi se rec: μεθÏει
Koja doslovno znaci ''pijan''.

Evo njeno pojavljivanje i u drugom stihu, a koje se odnosi na alkohol:

''Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;'' (dela 2:15)

Ista je rec, proverite u grckom.
Jesu se svi oni napili ''grozdjanog soka''?

----------------------------------------------------------------------------------------------

 

Pa vidiš da nisu pijani.

 

GrÄki jezik

Postoji Å¡iroko verovanje da grÄka reÄ za vino, „oinos,†iz koje je proizaÅ¡la i latinska reÄ â€žvinum,†iskljuÄivo znaÄi prevreli sok od grožđa, odnosno alkoholno vino. Prema nekima, klasiÄni grÄki jezik (koji je istorijska prethodnica novozavetnom ‘koine‘ grÄkom jeziku) upotrebljava termin „oinos†iskljuÄivo za prevrelo piće. Brojni reÄnici će reÄ â€žoinos†definisati kao „prevreli sok od grožđa,†dok će neki struÄnjaci kazati kako ni jedan novozavetni leksikon i reÄnik ne dovodi u pitanje ideju da „oinos†zaista znaÄi prevreli sok od grožđa, i zakljuÄiće: „SluÄaj je jasan: „oinos†je alkoholno piće.â€

U svetlosti ovakvih kategoriÄnih izjava veoma je važno razjasniti da li zaista u klasiÄnom grÄkom jeziku „oinos†znaÄi samo prevreli sok od grožđa ili, kao Å¡to pokazuju brojni primeri iz tog vremena, „oinos†može oznaÄavati i neprevreli sok od grožđa, Å¡to navodi na zakljuÄak kako „oinos†ima dvostruko znaÄenje a ne samo jedno.

Ono Å¡to je evidentno jeste Äinjenica da postoji obilna antiÄka literatura koja pokazuje da „oinos†ne znaÄi samo prevreli sok od grožđa ili alkoholno vino. Aristotel je jasno ukazao u njegovoj knjizi Metereologica da „sok od grožđa†je zapravo jedna vrsta „oinosâ€-a, odnosno vina. Za njega je sladak grožđani sok isto Å¡to i vino. Na jednom mestu on za slatko piće kaže da „iako je ono zvano „oinos†(vino), ono nema efekat vina, ono nema ukus vina i ne opija kao Å¡to to Äini uobiÄajeno vino.†Drugim reÄima, Aristotel nas izriÄito informiÅ¡e da je neprevreli sok od grožđa takoÄ‘e nazivan „oinos†- vinom, iako ono nije imalo ukus ili opijajući efekat kao obiÄno prevrelo vino. Drugi grÄki pisci, kao Å¡to su Athenaeus (200 AD), Proclus (5 vek AD) itd., takoÄ‘e daju sliÄne ideje - „oinos†može oznaÄavati i neprevreli sok od grožđa.

Ono Å¡to je zanimljivo jeste da Septuaginta (LXX), prevod jevrejske Biblije na grÄki jezik, Äesto daje primere dvostrukog znaÄenja reÄi „oinos.†Na primer, u LXX jevrejska reÄ za sok od grožđa jeste „tirosh†i ona je prevedena oko 33 puta (od ukupno 38 pominjanja reÄi „tiroshâ€) sa grÄkom reÄju „oinos†- vino, bez prideva „novo,†kao Å¡to mnogi savremeni prevodioci prevode reÄ â€žtirosh†- „novo vino.†Drugim reÄima, neprevreli grožđani sok („tiroshâ€) je isto Å¡to i „oinos.†LogiÄno bi bilo da se za jevrejsku reÄ â€žtirosh†koristi grÄki izraz koji je manje nejasan - „gleukos,†ali prevodioci u većini sluÄajeva reÄ â€žtirosh†jednostavno prevode kao „oinos.â€

Svi ovi primeri pokazuju jasnim da se u grÄkom jeziku, kao i u latinskom i engleskom, reÄ â€žvino†može koristiti na dva naÄina - kao prevreli ili kao neprevreli sok od grožđa. Ostaje joÅ¡ potvrda iz jevrejskog jezika i najÄešće reÄi za vino - „yayin,†koja takoÄ‘e ima dvostruko znaÄenje.

 

 

A da li Bog dozvojava upotrebu alkohola?

Evo teksta iz Biblije:

 

''Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: sveÅ¡tenik i prorok zanose se od silovitog pića, osvojilo ih je vino, posrću od silovitog pića, zanose se u prorokovanju, spotiÄu se u suÄ‘enju.'' (Isaija 28:7).


A onda Bog dozvoljava njegovu upotrebu:
''I za te novce uzmi šta zaželi duša tvoja, goveda, ovaca, vina ili drugog jakog pića, i šta god bi zaželela duša tvoja, pa jedi onde pred Gospodom Bogom svojim, i veseli se ti i dom tvoj.'' (Ponovljeni zakoni 14:26)

 

Koristi se ista rec:

ū·ḇaš·šê·ḵÄr
Koja doslovno znaci 'jako vino'.

Mislim da je jasno..

----------------------------------------------------------------------

 

A jel može biti jak sok? Isto tako i da se neko napije vode.

 

Postanak 24,14pa neka djevojka kojoj ja reÄem: `Molim te, spusti svoj vrÄ da se napijem`, a ona odgovori: `Pij! I deve ću ti napojiti`, bude ona koju si odredio za svoga slugu Izaka. Tako ću saznati da si iskazao milost mome gospodaru.

 

Postanak 24,43 ja, evo, stojim kraj studenca, a djevojka koja doÄ‘e vodu crpsti i ja joj reÄem: Daj mi da se napijem malo vode iz tvog vrÄa! - Postanak 24,45 Tek Å¡to sam ja zavrÅ¡io govor u sebi, kad se, evo, pojavi Rebeka s vrÄem na ramenu; siÄ‘e k izvoru i zahvati. Ja joj rekoh: `Daj mi da se napijem!`

 

 

Jevrejski jezik

Jevrejski jezik ima nekoliko reÄi koje se prevode kao vino, a jedna od najÄešćih jeste reÄ â€žyayin.†U The Jewish Encyclopaedia yayin ima nekoliko upotreba. Npr., sveže vino pre fermentacije ili vrenja nazivano je „yayin mi-gat.†„Yayin yashan†je bilo „staro vino†od proÅ¡le godine ili od prethodne berbe, dok je „yayin noshan†bilo vino koje je staro i po nekoliko godina. Jevreji su koristili vino za praznike, a na osnovu Talmuda možemo zakljuÄiti da je u pitanju neprevreli sok od grožđa koga su oni zvali „yayin mi-gat.â€

Ako uzmemo sve ove postavke kao taÄne, onda je nedvosmisleno da je jevrejsko druÅ¡tvo termin „yayin†koristilo i za neprevreli ili nefermentisani sok od grožđa. Za njih je takva vrsta soka zaista bila „vino.â€
 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Opijanje je grijeh a popiti malo vina ne!Ja sam siguran da Isus nije pretvorio vodu u sok!MoÅ¡ misliti da su na svadbi,sok pili.Tamo su sjedili neobraćeni ljudi!I kad Pavao piÅ¡e Timoteju da popije malo vina radi želudca,nikako mi ne ide da ga na sok nagovara.Vino je dobro za probavu !Ali samo ako nije u većim koliÄinama konzumirano,tad nije dobro za glavu! :)

 Tako u Efežanima 5:18 piÅ¡e: “Ne opijajte se vinom, u kojem je razuzdanost.

 

No Biblija isto tako pokazuje da umjereno konzumiranje alkohola priÄinjava zadovoljstvo i donosi odreÄ‘ene koristi. Naprimjer, Psalam 104:15 kaže da meÄ‘u Božje darove spada i “vino Å¡to veseli srce Äovjeku smrtnomâ€. SliÄno tome, Propovjednik 9:7 kaže da je nagrada za Äinjenje dobrih djela ‘jesti kruh svoj i vesela srca piti vino svoje’. Znajući da vino ima i odreÄ‘ena ljekovita svojstva, Pavao je Timoteju napisao: “ViÅ¡e ne pij vode, nego uzimaj malo vina radi želuca i svojih Äestih bolesti†(1. Timoteju 5:23). Biblija takoÄ‘er pokazuje da alkohol može pomoći Äovjeku da lakÅ¡e podnese bol i nevolju (Mudre izreke 31:6, 7).

Prema tome, sasvim je jasno da Biblija ne zabranjuje konzumiranje alkohola. No ona osuÄ‘uje neumjereno konzumiranje alkohola i pijanstvo. Stoga je Pavao upozorio kršćanske nadglednike, sluge pomoćnike i starije žene da ne piju “mnogo vinaâ€, a Timoteju je savjetovao da uzima samo “malo vina†(1. Timoteju 3:2, 3, 8; Titu 2:2, 3). Sve kršćane podsjeća se da “pijanice†neće “naslijediti kraljevstvo Božje†(1. Korinćanima 6:9, 10).

mire likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this  
Followers 0