• Announcements

    • kainos

      Pravila foruma i uvjeti korištenja   17.12.2015

      Poslanica Filipljanima 2       UVJETI KORIŠTENJA samopismo-foruma Forum je mjesto na kojem možete razmijeniti mišljenja, iskustva i ideje sa svim članovima. Zatim naučiti nešto, naučiti druge nečemu, potražiti rješenja, savjete. Za aktivno sudjelovanje na samopismo-forumu potrebna je registracija i pristanak na Uvjete korištenja foruma.   1. Definicija  Uvjeti korištenja koji između ostalog sadržavaju prihvatljive načine ponašanja korisnika samopismo-foruma (u daljnjem tekstu forum) sastavljeni su s ciljem zaštite korisnika foruma ostalih korisnika interneta od uznemirujućih i nezakonitih aktivnosti. Korisnikom foruma smatra se svaki registrirani član foruma s pripadajućim korisničkim imenom i lozinkom, kao i svaki posjetitelj navedene adrese foruma (u daljnjem tekstu korisnik). Sadržaj foruma je javan i svaki posjetitelj može imati uvid u njega. Za aktivno sudjelovanje na forumu potrebna je registracija i pristanak na uvjete korištenja foruma.   2.Opći uvjeti korištenja Administrator i moderatori zadržavaju pravo ukloniti sadržaj koji smatra nepodobnim ili sadržaj koji je u suprotnosti s ovim uvjetima korištenja, kao i trenutačno ukinuti korisniku korisnički račun, bez prethodne najave, u slučaju nedopuštenog korištenja, odnosno kršenja ovih uvjeta.   3.Prilagodba Uvjeta korištenja  Administrator i moderatori imaju pravo na izmjene ili dopune odredbi ovih uvjeta, jednostrano, u bilo koje vrijeme i bez posebne najave, o čemu ćemo sve korisnike pravodobno obavijestiti objavljivanjem odgovarajuće obavijesti na forumu, kao i nadopunu na stranicama foruma. Korisnikova je obveza da uvjete povremeno ponovno pročita kako bi bio upoznat s eventualnim izmjenama ili dopunama. Korisnikovo korištenje foruma nakon izmjena ili dopuna ovih općih uvjeta podrazumijevat će da je u cijelosti upoznat s njihovim sadržajem te da ih razumije i prihvaća. Korištenjem forumske stranice izjavljujete da ste upoznati i suglasni s ovdje iznesenim uvjetima korištenja i pravilima. Ako se s ovdje navedenim uvjetima korištenja i pravilima ne slažete, molimo vas da se suzdržite od uporabe foruma. Poštivanjem ovih uvjeta korištenja osigurat ćete sebi i drugim korisnicima ugodnije i produktivnije korištenja foruma.   Registracija korisnika Kako bi korisnik aktivno sudjelovao u forumu (pod aktivno se smatra bilo koja radnja koja ne obuhvaća pretraživanje i čitanje foruma), osim prihvatanja Uvjeta korištenja foruma, treba izvršiti registraciju i autorizaciju korisnika preko:  a) valjane e-mail adrese  Prilikom nove registracije korisnik bira svoj nadimak koji će biti njegov identitet pri korištenju foruma.  Neprimjeren nadimak na forumu razlog je za blokiranje takvog računa.  O „neprimjerenom“ nadimku odlučuju moderatori foruma.  To uključuje, među ostalim, nezakonit i nepoželjan sadržaj, klevetnička, pogrdna, rasistička, diskriminirajuća, zlobna, seksistička, pornografska, vulgarna, uvredljiva, nasilna, prijeteća ili na bilo koji način štetna imena.    4. Pravila za korištenje foruma ·         Sadržaj foruma bez ograničenja mogu čitati i pregledavati svi posjetitelji foruma. ·         Korištenje foruma (korištenje foruma definirano je kao otvaranje tema i/ili pisanje poruka) moguće je isključivo uz registraciju i autorizaciju korisnika, te uz prihvatanje pravila foruma. ·         Korisnik je odgovoran za cjelokupni sadržaj svojih poruka i pristaje snositi odgovornost za sve posljedice koje mogu proizići iz sadržaja poruke koju je ostavio na forumu. ·         Korisnik prihvaća da ostavljanjem sadržaja na ovom forumu izražava samo svoje mišljenje. Administratori i moderatori foruma nisu odgovorni za sadržaj poruka (osim svojih). Nezakonite i nedolične poruke bit će uklonjene što je prije moguće. ·         Korisnik je odgovoran za sav sadržaj poruka koje ostavlja na forumu i pristaje snositi odgovornost za sve posljedice koje mogu proizići iz sadržaja poruke koju je ostavio na forumu. ·         Korisnik se obavezuje da neće koristiti prostor na forumu na neprihvatljiv ili nedozvoljeni način.   Neprihvatljivim ili nedozvoljenim načinom korištenja foruma smatra se: ·         Neistinite informacije Korisnik se slaže da neće objavljivati ili prenositi informacije za koje zna ili bi trebao znati da su neistinite, a čije bi korištenje moglo nanijeti štetu drugim korisnicima ili trećim osobama. ·         Neprikladni sadržaj Korisnik se obvezuje da neće objavljivati sadržaj za na to neprikladnim mjestima, tj. kategorijama foruma koje nisu za to predviđene. ·         Lažno predstavljanje Korisnik se ne smije lažno predstavljati, odnosno predstavljati u ime druge pravne ili fizičke osobe.           Spamming ·         Korisnik se obavezuje da neće koristiti forum za objavljivanje ili širenje materijala/poruka čiji je sadržaj uvredljiv, lažan, pristran, prijeteći, vulgaran, prostački, eksplicitan ·         Korisnik se obavezuje da neće namjerno „pretrpavati“ dijelove foruma nepotrebnim sadržajem poput prekomjernih postova, besmislenih postova, postova nevezanih uz temu (flood) ili postanja na način koji smanjuje čitljivost foruma (uključuje i neprimjerene naslove i potpise članova). ·         Korisnik se obavezuje da neće ometati rad moderatora foruma (ignoriranjem upozorenja, vraćanjem izbrisanih tekstova, nepotrebnim slanjem privatnih poruka i sl.). ·         Korisnik se obavezuje da neće koristiti dodatne vlastite korisničke račune i imena (klon) dok bilo koji njegov korisnički račun ima zabranjen pristup forumu (ban). Također nije dozvoljeno korištenje više korisničkih računa na način koji zbunjuje ostale korisnike foruma (raspravljanje na istoj temi s više nadimaka, slaganje s vlastitim postovima). ·         Korisnik se obavezuje da neće vrijeđati sugovornike i korisnike foruma te namjerno provocirati svađe na osobnoj, nacionalnoj, vjerskoj razini te izazivati slične sukobe („trollanje“). Također, korištenje caps lock funkcije, odnosno pisanje velikim slovima smatra se vikanjem, što također nije dozvoljeno. ·         Korisnik se obvezuje koristiti forumom samo u svrhu pisanja, diskusije, komentiranja, ocjenjivanja odgovora, primanja i slanja poruka koje se uklapaju u temu foruma. ·         Korisnicima koji budu zloupotrebljavali forum ili ostavljali poruke neprikladnog ili uvredljivog sadržaja bit će na određeno vrijeme ili trajno zabranjeno korištenje foruma (tzv. ban).   5. Administratori i moderatori na forumu ·         Diskusije na forumu nadzirat će administratori i moderatori koji će uređivati ili brisati poruke i teme za koje ocijene da su neprikladnog sadržaja.  Aministratori i moderatori foruma zadržavaju pravo na nenajavljeno: ·         mijenjanje sadržaja postova ·         mijenjanje naslova tema, podtema, postova ·         brisanje tema, podtema, postova ·         reorganizaciju (premještanje) tema, podtema, postova ·         zaključavanje tema, podtema ·         mijenjanje korisničkog profila (uklanjanje potpisa, profilne slike („avatara“), promjenu ili brisanje nadimka) ·         dodjelu zabrane korisničkog pristupa forumu (privremeno ili trajno) ·         brisanje korisničkog računa ·         uklanjanje neke poruke s foruma, ali nema obvezu brisanja sadržaja koji pojedinačni korisnik drži uvredljivim ili eksplicitnim.    6.Brisanje postova

      Administratori ili moderatori foruma će odmah po uočavanju obrisati sve one postove koji:

      - sadrže uvrede i ponižavanja kako ostalih članova, administratora i moderatora, tako i drugih osoba van ovog foruma, zatim sadrže poruke bilo kakvog oblika mržnje

      - propagiraju ili na bilo koji drugi način potiču nasilje, diskriminaciju po bilo kom osnovu i slično, te bilo koje druge nezakonite radnje koje uključuju oružje i druge vrste nasilja,

      - nemaju nikakve veze sa temom/topicom i predstavljaju tzv. „spam“ postove, odnosno stvaraju buku. Pod pojmom buka na ovom forumu podrazumjevamo bilo kakvu informaciju koja je nebitna za trenutnu diskusiju, ne daje nikakav smisleni doprinos istoj, odvlači pažnju od teme ili zbunjuje. Buka se u diskusije može ubacivati na najrazličitije načine, bilo da se radi o preusmjeravanju topica predstavljanjem brojnih sporednih pojmova ili protuargumenata, koji još više zamagljuju predmet diskusije nego li ga pojašnjavaju. - sadrže bilo koju vrstu „chata“ između članova, osim u slučajevima ako postoji poseban topic koji je predviđen za donekle "opušteniju" komunikaciju, ali pod uslovom da to ne dovede do nekog vida zloupotrebe tog topica od strane članova i

      - sve druge postove za koje administratori ili moderatori procjene da ruše ugled foruma, njegovih članova, samih administratora i moderatora, te da predstavljaju smetnju za normalno funkcionisanje ovog foruma.

      Brisanje bilo kojeg posta istovremeno može da znači i upozorenje onom članu koji je taj post napisao i postavio na forum, da će u slučaju ponovnog brisanja biti isključen tj. banovan sa foruma. Forum ima povjerenje u članove foruma i njihovu moć prosuđivanja kao samostalnih moderatora. Ako otkrijete sadržaj koji nije u skladu sa standardima foruma, molimo da nas odmah obavijestite administratora ili moderatore foruma (preko opcije „Prijava neprikladnog sadržaja“ koje se nalazi kod svake poruke u desnom gornjem kutu pod „Opcije“.)     7.Kartoni i bodovi Offtopic/spam o   Bodova: 10 o   Karton istice za: 30 dana Deranje [CAPS LOCK]
Sign in to follow this  
Followers 0
kainos

Pravoslavna Crkva

31 posts in this topic

Domaćin teme Pravoslavna Crkva je članica Ekatarina. Inače domaćini imaju svoj kutak gdje mogu iznositi svoja učenja, vijesti, itd....Na "kutku" ostali mogu postavljati pitanja ali nema rasprava. Znači, kad se neÅ¡to pita, i dobije se odgovor, onda se viÅ¡e ne ulazi u raspravu oko toga (za to postoji ostali dio foruma).

Share this post


Link to post
Share on other sites

O suboti i nedelji:

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Sekte/Lat_Crkva-I-Sekte05.htm

 

Суботу је ГоÑпод „оÑветио“ између других дана у Ñпомен завршетка Ñтварања Ñвета:

„И благоÑлови Бог Ñедми дан, и поÑвети га, јер у тај дан почину од Ñвих дела Ñвојих, која учини“ (1 МојÑ.2:3)

Међутим, до давања Закона на Синају Ñубота Ñе није празновала: заповеђено је да Ñе ради у Ñве дане:

„... земља да је проклета Ñ Ñ‚ÐµÐ±Ðµ, Ñ Ð¼ÑƒÐºÐ¾Ð¼ ћеш Ñе од ње хранити до Ñвог века“ (1 МојÑ. 3:17)

ЗаповеÑÑ‚ да Ñе празнује Ñубота није дата у рају, већ у пуÑтињи Син, а затим поновљена на гори Синај:

„И Ñишао Ñи на гору ÑинајÑку и говорио Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ð° Ñ Ð½ÐµÐ±Ð°, и дао им Ñудове праве и законе иÑтините, уредбе и заповеÑти добре. И обзнанио Ñи им Ñуботу Ñвоју Ñвету, и дао им заповеÑти и уредбе и закон преко МојÑија, Ñлуге Ñвог “ (Ðем. 9:13-14; 2 МојÑ. 19:18; 20:8)

Субота је дата Ñамо јеврејÑком народу као Ñећање на избављење из египатÑког ропÑтва:

„Држи дан од одмора и Ñветкуј га, као што ти је заповедио ГоÑпод Бог твој.“ (5 МојÑ. 5:12)

„И памти да Ñи био роб у земљи миÑирÑкој, и ГоÑпод Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је ГоÑпод Бог твој заповедио да Ñветкујеш дан од одмора.“ (5 МојÑ. 5:15)

Субота је Ñлужила као знак завета јеврејÑког народа Ñа Богом:

„Рти кажи Ñиновима Израиљевим и реци: Ðли Ñуботе моје чувајте, јер је знак између мене и Ð²Ð°Ñ Ð¾Ð´ колена до колена, да знате да Ñам ја ГоÑпод који Ð²Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñвећујем“, (2 МојÑ. 31:13), као и „ и изведох их из земље миÑирÑке, и доведох их у пуÑтињу. И дадох им уредбе Ñвоје, и објавих им законе Ñвоје, које ко врши, жив ће бити кроз њих. И Ñуботе Ñвоје дадох им да Ñу знак између мене и њих да би знали да Ñам ја ГоÑпод који их поÑвећујем ... И Ñуботе моје Ñветкујте да Ñу знак између мене и ваÑ, да знате да Ñам ја ГоÑпод Бог ваш “ (Јез. 20:10-12, 20)

Такође је Ñлужила и да људе који Ñу Ñе бавили различитим поÑловима примора да Ñе макар један дан недељно оÑлободе робовања телу и у тај дан Ñвецело Ñлуже Богу Ñвом:

„Јер ко је ушао у одмор његов и Ñам је починуо од дјела Ñвојих, као и Бог од Ñвојих. П оÑтарајмо Ñе, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по иÑтом примјеру непокорноÑти “ (Јевр. 4:10-11)

Важно је запамтити да реч „Ñубота“ на јеврејÑком језику значи „покој“.

Древни Ñвет је био обремењен греÑима и преÑтупима људи. Ðарод Ñе показао као неÑпоÑобан да Ñе „уÑпокоји“ за Бога чак на Ñамо један дан у недељи:

„Какво је то зло што чините те Ñкврните Ñуботу? “ (Ðем. 13:17)

„... а о младинама и Ñуботама и о Ñазивању Ñкупштине не могу подноÑити безакоња и Ñветковине. “ (ИÑ. 1:13)

„Ðли Ñе одврже од мене дом Израиљев у пуÑтињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и Ñуботе моје грдно оÑкврнише; зато рекох да ћу излити гнев Ñвој на њих у пуÑтињи да их иÑтребим. “ (Јез. 20:13)

„Свете Ñтвари моје презиреш, и Ñуботе моје Ñкврниш. “ (Јез. 20:18)

Зато је Бог требао да поново Ñтвори и обнови пали Ñвет:

„Јер, гле, Ја ћу Ñтворити нова небеÑа и нову земљу, и шта је пре било неће Ñе помињати нити ће на ум долазити “ . (ИÑ. 65:17)

Такво обнављање Ñвета ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ и учинио након Ñтрадања кроз Своје ВаÑкрÑење из мртвих – поÑредÑтвом Своје победе над тамним Ñилама пакла.

„Или зар не знате да Ñви који Ñе крÑтимо у ХриÑта ИÑуÑа, у Ñмрт његову Ñе крÑтиÑмо? Тако Ñе Ñ ÑšÐ¸Ð¼ погребоÑмо кроз крштење у Ñмрт, да би, као што ХриÑÑ‚Ð¾Ñ ÑƒÑтаде из мртвих Ñлавом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. “ (Рим. 6:3-4)

Као Ñећање на то, хришћани Ñлаве „нови дан“, недељу (Јевр. 4: 6-22). КÐо дан одлучујуће победе живота над Ñмрћу. (Рим. 8:38-39)

Са наÑтупањем новозаветних дана Ñубота је изгубила Ñвој значај:

„Ево, иду дани, говори ГоÑпод, кад ћу учинити Ñ Ð´Ð¾Ð¼Ð¾Ð¼ Израиљевим и Ñ Ð´Ð¾Ð¼Ð¾Ð¼ Јудиним нов завет, не као онај завет, који учиних Ñ Ð¾Ñ†Ð¸Ð¼Ð° њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље миÑирÑке, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори ГоÑпод. “ (Јер. 31:31-32)

Сам ГоÑпод ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ Својом чаÑном Крвљу уÑтановио Ðови Завет:

„Ова је чаша Ðови завјет у крви мојој, која Ñе за Ð²Ð°Ñ Ð¸Ð·Ð»Ð¸Ð²Ð°. “ (Лк. 22:20; Мт. 26:28)

„Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад Ñе кропе нечиÑти оÑвећује их да буду тјелеÑно чиÑти, к олико ли ће више крв ХриÑта, који Духом вјечним принеÑе Ñебе непорочна Богу, очиÑтити ÑавјеÑÑ‚ вашу од мртвих дјела, да би Ñлужили Богу живоме и иÑтинитоме. И зато је Он поÑредник Ðовога Завјета, да поÑлије његове Ñмрти за иÑкупљење од преÑтупа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно наÑљедÑтво. “ (Јевр. 9:13-15)

Шта говори хришћанÑка древноÑÑ‚ о празновању недеље?

„Први дан недеље“ Ñе већ у ÐпоÑтолÑка времена назива „недељним даном“.

„Бијах у Духу у дан ГоÑподњи “ (Отк. 1:10)

Ртакође и „првим даном недеље“.

„Рпошто мину Ñубота, на оÑвитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да оÑмотре гроб “ (Мт. 28:1)

У тај дан први хришћани Ñу Ñе окупљали за богоÑлужење и причешћивали:

„Ру први дан недјеље, кад Ñе Ñабраше ученици да ломе хљеб “ (Дела ап. 20:7, 11)

Субота је у јеврејÑкој недељи била поÑледњи дан (1 МојÑ. 2:3). Значи да ниÑу у Ñуботу, већ управо у недељу, као први дан хришћанÑке недеље, јако волели да Ñе окупљају верни у ÐпоÑтолÑка времена.

Овај дан Ñе пре Ñвега поÑвећивао за добра дела, као празнични:

„Ршто Ñе тиче милоÑтиње за Ñвете, као што уредих по Црквама галатијÑким, тако чините и ви. Сваког првог дана недјеље, нека Ñваки од Ð²Ð°Ñ Ð¾Ñтавља код Ñебе Ñакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем “ (1 Кор. 16:1-2)

Ðеки протеÑтанти (адвентиÑти, например) позивају Ñе на Ñаме апоÑтоле који, тобож, ниÑу нарушавали захтеве закона о Ñуботи (Лк. 23:56)

ЗаиÑта, Ñви хришћани ниÑу одмах почели да Ñлаве недељу умеÑто Ñуботе. У броју првих верних хришћана било је доÑта обраћеника из јудејÑтва. Ти људи Ñу у хришћанÑки живот Ñа Ñобом принели љубав према Ñтарим јеврејÑким одлукама. Они Ñу и подржавали Ñуботу као празник који, тобож, не подлеже замени другим данима (2 МојÑ. 31:14-15)

Управо зато Свети ÐпоÑтоли као Јевреји по рођењу и ваÑпитању у почетку такође ниÑу нарушавали пропиÑе о Ñуботи.

Међутим, након ÑилаÑка Духа Светог на Ñвете ÐпоÑтоле, њихов Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° Ñуботи Ñе оштро изменио. Ову промену у раÑположењу поÑебно јаÑно изразио је апоÑтол Павле. Он је пиÑао хришћанима из незнабожаца, који ниÑу били раÑположени за јеврејÑке обичаје:

„Да ваÑ, дакле, нико не оÑуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за Ñуботе “ (Кол. 2:16, упореди Јер. 17:27 и Јн. 5:8-9).

ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ рекао:

„Субота поÑтаде човјека ради, а не човјек Ñуботе ради. “ (Мк. 2:27)

„Јер је Син Човјечији гоÑподар и Ñуботе “ (Мт. 12:8; Мк.2:28; Лк. 6:5)

Из речи Ñветих ÐпоÑтола можемо закључити да за Ð½Ð°Ñ Ð½Ð¸Ñу обавезни не Ñамо јеврејÑки закони о храни, већ и о празницима, као и о Ñуботи који Ñе разликује од других празника.

ИÑтинитоÑÑ‚ оваквог тумачења објашњава Ñе речима Ñамог апоÑтола Павла у поÑланици Јеврејима. Овде Ñедмом дану недеље – дану одмора - у који људи и тако ниÑу ушли, апоÑтол Павле ÑупротÑтавља у Ðовом Завету „данаÑ“, још „један дан“, „други дан“ (Јевр. 4:4,6,7,8,9). У поÑланици Јеврејима апоÑтол Павле на тај начин јаÑно говори о неопходноÑти замене јеврејÑке Ñуботе као празничног дана у недељи „другим даном“ – каквим за хришћане једино може бити недеља.

Share this post


Link to post
Share on other sites

O suboti i nedelji:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Sekte/Lat_Crkva-I-Sekte05.htm

 

......

Истинитост оваквог тумачења објашњава се речима самог апостола Павла у посланици Јеврејима. Овде седмом дану недеље – дану одмора - у који људи и тако нису ушли, апостол Павле супротставља у Новом Завету „данас“, још „један дан“, „други дан“ (Јевр. 4:4,6,7,8,9). У посланици Јеврејима апостол Павле на тај начин јасно говори о неопходности замене јеврејске суботе као празничног дана у недељи „другим даном“ – каквим за хришћане једино може бити недеља.

 

Ako može primjer gdje tačno piše da je nedjelja postala sedmi dan, dan odmora? Čini mi se da u Jevrejima 4 ne govori o nedjelji kao novom danu odmora.

 

U Jevrejima 4:7 piše:

7 Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se prije kaza: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastijeh srca. - prijevod DK

7 On ponovo određuje jedan dan, rekavši u Davidu: "Danas", nakon toliko vremena; kao što je rečeno: "Danas ako glas njegov čujete, ne otvrdnite srca svoja." - prijevod Vrtarić

 

Koji je to dan "Danas"?

Share this post


Link to post
Share on other sites

O suboti i nedelji:

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Sekte/Lat_Crkva-I-Sekte05.htm

 

Суботу је ГоÑпод „оÑветио“ између других дана у Ñпомен завршетка Ñтварања Ñвета:

„И благоÑлови Бог Ñедми дан, и поÑвети га, јер у тај дан почину од Ñвих дела Ñвојих, која учини“ (1 МојÑ.2:3)

Међутим, до давања Закона на Синају Ñубота Ñе није празновала: заповеђено је да Ñе ради у Ñве дане:

„... земља да је проклета Ñ Ñ‚ÐµÐ±Ðµ, Ñ Ð¼ÑƒÐºÐ¾Ð¼ ћеш Ñе од ње хранити до Ñвог века“ (1 МојÑ. 3:17)

ЗаповеÑÑ‚ да Ñе празнује Ñубота није дата у рају, већ у пуÑтињи Син, а затим поновљена на гори Синај:

„И Ñишао Ñи на гору ÑинајÑку и говорио Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ð° Ñ Ð½ÐµÐ±Ð°, и дао им Ñудове праве и законе иÑтините, уредбе и заповеÑти добре. И обзнанио Ñи им Ñуботу Ñвоју Ñвету, и дао им заповеÑти и уредбе и закон преко МојÑија, Ñлуге Ñвог “ (Ðем. 9:13-14; 2 МојÑ. 19:18; 20:8)

Субота је дата Ñамо јеврејÑком народу као Ñећање на избављење из египатÑког ропÑтва:

„Држи дан од одмора и Ñветкуј га, као што ти је заповедио ГоÑпод Бог твој.“ (5 МојÑ. 5:12)

„И памти да Ñи био роб у земљи миÑирÑкој, и ГоÑпод Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је ГоÑпод Бог твој заповедио да Ñветкујеш дан од одмора.“ (5 МојÑ. 5:15)

Субота је Ñлужила као знак завета јеврејÑког народа Ñа Богом:

„Рти кажи Ñиновима Израиљевим и реци: Ðли Ñуботе моје чувајте, јер је знак између мене и Ð²Ð°Ñ Ð¾Ð´ колена до колена, да знате да Ñам ја ГоÑпод који Ð²Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñвећујем“, (2 МојÑ. 31:13), као и „ и изведох их из земље миÑирÑке, и доведох их у пуÑтињу. И дадох им уредбе Ñвоје, и објавих им законе Ñвоје, које ко врши, жив ће бити кроз њих. И Ñуботе Ñвоје дадох им да Ñу знак између мене и њих да би знали да Ñам ја ГоÑпод који их поÑвећујем ... И Ñуботе моје Ñветкујте да Ñу знак између мене и ваÑ, да знате да Ñам ја ГоÑпод Бог ваш “ (Јез. 20:10-12, 20)

Такође је Ñлужила и да људе који Ñу Ñе бавили различитим поÑловима примора да Ñе макар један дан недељно оÑлободе робовања телу и у тај дан Ñвецело Ñлуже Богу Ñвом:

„Јер ко је ушао у одмор његов и Ñам је починуо од дјела Ñвојих, као и Бог од Ñвојих. П оÑтарајмо Ñе, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по иÑтом примјеру непокорноÑти “ (Јевр. 4:10-11)

Важно је запамтити да реч „Ñубота“ на јеврејÑком језику значи „покој“.

Древни Ñвет је био обремењен греÑима и преÑтупима људи. Ðарод Ñе показао као неÑпоÑобан да Ñе „уÑпокоји“ за Бога чак на Ñамо један дан у недељи:

„Какво је то зло што чините те Ñкврните Ñуботу? “ (Ðем. 13:17)

„... а о младинама и Ñуботама и о Ñазивању Ñкупштине не могу подноÑити безакоња и Ñветковине. “ (ИÑ. 1:13)

„Ðли Ñе одврже од мене дом Израиљев у пуÑтињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и Ñуботе моје грдно оÑкврнише; зато рекох да ћу излити гнев Ñвој на њих у пуÑтињи да их иÑтребим. “ (Јез. 20:13)

„Свете Ñтвари моје презиреш, и Ñуботе моје Ñкврниш. “ (Јез. 20:18)

Зато је Бог требао да поново Ñтвори и обнови пали Ñвет:

„Јер, гле, Ја ћу Ñтворити нова небеÑа и нову земљу, и шта је пре било неће Ñе помињати нити ће на ум долазити “ . (ИÑ. 65:17)

Такво обнављање Ñвета ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ и учинио након Ñтрадања кроз Своје ВаÑкрÑење из мртвих – поÑредÑтвом Своје победе над тамним Ñилама пакла.

„Или зар не знате да Ñви који Ñе крÑтимо у ХриÑта ИÑуÑа, у Ñмрт његову Ñе крÑтиÑмо? Тако Ñе Ñ ÑšÐ¸Ð¼ погребоÑмо кроз крштење у Ñмрт, да би, као што ХриÑÑ‚Ð¾Ñ ÑƒÑтаде из мртвих Ñлавом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. “ (Рим. 6:3-4)

Као Ñећање на то, хришћани Ñлаве „нови дан“, недељу (Јевр. 4: 6-22). КÐо дан одлучујуће победе живота над Ñмрћу. (Рим. 8:38-39)

Са наÑтупањем новозаветних дана Ñубота је изгубила Ñвој значај:

„Ево, иду дани, говори ГоÑпод, кад ћу учинити Ñ Ð´Ð¾Ð¼Ð¾Ð¼ Израиљевим и Ñ Ð´Ð¾Ð¼Ð¾Ð¼ Јудиним нов завет, не као онај завет, који учиних Ñ Ð¾Ñ†Ð¸Ð¼Ð° њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље миÑирÑке, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори ГоÑпод. “ (Јер. 31:31-32)

Сам ГоÑпод ИÑÑƒÑ Ð¥Ñ€Ð¸ÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ Својом чаÑном Крвљу уÑтановио Ðови Завет:

„Ова је чаша Ðови завјет у крви мојој, која Ñе за Ð²Ð°Ñ Ð¸Ð·Ð»Ð¸Ð²Ð°. “ (Лк. 22:20; Мт. 26:28)

„Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад Ñе кропе нечиÑти оÑвећује их да буду тјелеÑно чиÑти, к олико ли ће више крв ХриÑта, који Духом вјечним принеÑе Ñебе непорочна Богу, очиÑтити ÑавјеÑÑ‚ вашу од мртвих дјела, да би Ñлужили Богу живоме и иÑтинитоме. И зато је Он поÑредник Ðовога Завјета, да поÑлије његове Ñмрти за иÑкупљење од преÑтупа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно наÑљедÑтво. “ (Јевр. 9:13-15)

Шта говори хришћанÑка древноÑÑ‚ о празновању недеље?

„Први дан недеље“ Ñе већ у ÐпоÑтолÑка времена назива „недељним даном“.

„Бијах у Духу у дан ГоÑподњи “ (Отк. 1:10)

Ртакође и „првим даном недеље“.

„Рпошто мину Ñубота, на оÑвитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да оÑмотре гроб “ (Мт. 28:1)

У тај дан први хришћани Ñу Ñе окупљали за богоÑлужење и причешћивали:

„Ру први дан недјеље, кад Ñе Ñабраше ученици да ломе хљеб “ (Дела ап. 20:7, 11)

Субота је у јеврејÑкој недељи била поÑледњи дан (1 МојÑ. 2:3). Значи да ниÑу у Ñуботу, већ управо у недељу, као први дан хришћанÑке недеље, јако волели да Ñе окупљају верни у ÐпоÑтолÑка времена.

Овај дан Ñе пре Ñвега поÑвећивао за добра дела, као празнични:

„Ршто Ñе тиче милоÑтиње за Ñвете, као што уредих по Црквама галатијÑким, тако чините и ви. Сваког првог дана недјеље, нека Ñваки од Ð²Ð°Ñ Ð¾Ñтавља код Ñебе Ñакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем “ (1 Кор. 16:1-2)

Ðеки протеÑтанти (адвентиÑти, например) позивају Ñе на Ñаме апоÑтоле који, тобож, ниÑу нарушавали захтеве закона о Ñуботи (Лк. 23:56)

ЗаиÑта, Ñви хришћани ниÑу одмах почели да Ñлаве недељу умеÑто Ñуботе. У броју првих верних хришћана било је доÑта обраћеника из јудејÑтва. Ти људи Ñу у хришћанÑки живот Ñа Ñобом принели љубав према Ñтарим јеврејÑким одлукама. Они Ñу и подржавали Ñуботу као празник који, тобож, не подлеже замени другим данима (2 МојÑ. 31:14-15)

Управо зато Свети ÐпоÑтоли као Јевреји по рођењу и ваÑпитању у почетку такође ниÑу нарушавали пропиÑе о Ñуботи.

Међутим, након ÑилаÑка Духа Светог на Ñвете ÐпоÑтоле, њихов Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼Ð° Ñуботи Ñе оштро изменио. Ову промену у раÑположењу поÑебно јаÑно изразио је апоÑтол Павле. Он је пиÑао хришћанима из незнабожаца, који ниÑу били раÑположени за јеврејÑке обичаје:

„Да ваÑ, дакле, нико не оÑуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за Ñуботе “ (Кол. 2:16, упореди Јер. 17:27 и Јн. 5:8-9).

ХриÑÑ‚Ð¾Ñ Ñ˜Ðµ рекао:

„Субота поÑтаде човјека ради, а не човјек Ñуботе ради. “ (Мк. 2:27)

„Јер је Син Човјечији гоÑподар и Ñуботе “ (Мт. 12:8; Мк.2:28; Лк. 6:5)

Из речи Ñветих ÐпоÑтола можемо закључити да за Ð½Ð°Ñ Ð½Ð¸Ñу обавезни не Ñамо јеврејÑки закони о храни, већ и о празницима, као и о Ñуботи који Ñе разликује од других празника.

ИÑтинитоÑÑ‚ оваквог тумачења објашњава Ñе речима Ñамог апоÑтола Павла у поÑланици Јеврејима. Овде Ñедмом дану недеље – дану одмора - у који људи и тако ниÑу ушли, апоÑтол Павле ÑупротÑтавља у Ðовом Завету „данаÑ“, још „један дан“, „други дан“ (Јевр. 4:4,6,7,8,9). У поÑланици Јеврејима апоÑтол Павле на тај начин јаÑно говори о неопходноÑти замене јеврејÑке Ñуботе као празничног дана у недељи „другим даном“ – каквим за хришћане једино може бити недеља.

Ovaj dio bi trebala dati na temu subota ili nedelja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav ljudi, oprostite imala sam puno obaveza tako da me jedno vreme nije bilo. Tokom priÄešća se priÄešćujemo hlebom i vinom, tj. krvlju i telom Hristovim.

 

Å to se subote i nedelje tiÄe dala sam link na ovu temu, da bih iznela pravoslavno uÄenje, bez nekog ulaženja u raspravu. Za to postoji druga tema. Ako nije u redu vi obriÅ¡ite. Na ćirilici je eto to je problem, jer većina tekstova je u pravoslavlju na ćirilici, prosto to ne ide odvojeno. Znam da je forum na hrvatskom jeziku, ali eto možda bi bio bogatiji, poÅ¡to ima i Älanaka na engleskom, ruskom...pa ako neko zna i grÄki... prosto izvori su na razliÄitim jezicima, a sada je takvo doba da pri komunikaciji moramo koristiti i druge jezike. Postoji google translate...toplo preporuÄujem. Ja uopÅ¡te i ne znam hrvatski ja priÄam srpski sve vreme. Tako da... Å¡ta ja znam vi odluÄite. Uskoro ću odgovoriti i na ostala pitanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako može primjer gdje taÄno piÅ¡e da je nedjelja postala sedmi dan, dan odmora? ÄŒini mi se da u Jevrejima 4 ne govori o nedjelji kao novom danu odmora.

 

U Jevrejima 4:7 piše:

7 Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao Å¡to se prije kaza: danas ako glas njegov Äujete, ne budite drvenastijeh srca. - prijevod DK

7 On ponovo odreÄ‘uje jedan dan, rekavÅ¡i u Davidu: "Danas", nakon toliko vremena; kao Å¡to je reÄeno: "Danas ako glas njegov Äujete, ne otvrdnite srca svoja." - prijevod Vrtarić

 

Koji je to dan "Danas"?

 

 

Tu se generalno govori o Novom Zavetu i u neku ruku napuštanja, Starog Zaveta, tj. njegovom dopunom ka savršenstvu Novoga zaveta.

 

Å to se nedelje tiÄe, reÄeno je :

„Ру први дан недјеље, кад Ñе Ñабраше ученици да ломе хљеб “ (Дела ап. 20:7, 11)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Par izvora koji kritikuju uÄenja pravoslavne crkve. Å ta god verovali o pravoslavlju, vredi ih proÄitati.

 

http://poslanica.weebly.com/(ćirilica)

http://eastern-orthodox.weebly.com/(engleska verzija prethodnog)

http://siont.net/u-hristu/knjige/poe/- PojedinaÄna poglavlja vrlo detaljne knjige u pdf-u o pravoslavnom uÄenju (latinica) 

 

Ima i pravoslavnih odgovora na te kritike, linkove sam dala, ima ih još puno...samo ne znam da li to prevazilazi ovu temu. To bi bio više protestantsko-pravoslavni dialog.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I jedni i drugi slave 25.12 samo neke joÅ¡ nisu preÅ¡le na "novi" kalendar. Zapravo na jednom saboru je prihvaćen "novi" Milankovićev kalendar, i tada su neke pomesne crkve odmah preuzele taj kalendar, kao Å¡to su GrÄka, Bugarska, Rumunska...

 

Neke su zbog straha od raskola i negodovanja naroda ostale joÅ¡ u "starom" kalendaru. Ali se oÄekuje da će već u nekoj budućnosti i one preći na "nov" kalendar.

 

Pitanje kalendara je u GrÄkoj napravilo raskol, tako da su se od zvaniÄne crkve u GrÄkoj odvojili Starokalendarci, koje pravoslavna crkva smatra raskolnicima.

 

Sve u svemu strah od promene kalendara se ogleda u tome zato Å¡to se smatra da se na taj naÄin približavamo tj. polako priklanjamo KatoliÄkoj crkvi; iako je zapravo reÄ o Milankovićevom kalednaru.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koji je razlog da su Pravoslavci uzeli iz biblije prvi dan za odmor umesto sedmog?

Ili da proÅ¡irim, poÅ¡to je cela Biblija Jevrejski spis kao i vera koju pagani prihvatiÅ¡e Äijom vlašću su uzeli prvi dan da bude umesto sedmog?

Kako gledate na Isiju 66 po pitanju sedmog dana?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koji je razlog da su Pravoslavci uzeli iz biblije prvi dan za odmor umesto sedmog?

Ili da proÅ¡irim, poÅ¡to je cela Biblija Jevrejski spis kao i vera koju pagani prihvatiÅ¡e Äijom vlašću su uzeli prvi dan da bude umesto sedmog?

Kako gledate na Isiju 66 po pitanju sedmog dana?

 

 

Pisala sam koji post viÅ¡e o suboti i nedelji u Pravoslavnoj crkvi. Naime crkva smatra da su se apostoli skupljali "da lome hleb" u prvi dan nedelje. A da su iÅ¡li da propovedaju Jevrejima u sinagoge u subotu, jer su oni praznovali subotu i zbog toga su ih tamo nalazili, a oni su se u Äast Hristovog Vaskrsenja i u Äast osnivanja Crkve (SIlazak Svetog Duha na apostole), skupljali na molitvu u nedelju.

 

O suboti je Gospod više puta govorio da je to samo sena onoga što će doći,a to je Carstvo Nebesko.

Da "na subote i praznike vaše mrzi duša moja."

 

Sve u svemu subota je bila jevrejski praznik. Pravoslavna Crkva ne smatra da ga treba slaviti sa dolaskom Novog Zaveta iz navedenih citata iz biblije nalazi uporište.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I jedni i drugi slave 25.12 samo neke joÅ¡ nisu preÅ¡le na "novi" kalendar. Zapravo na jednom saboru je prihvaćen "novi" Milankovićev kalendar, i tada su neke pomesne crkve odmah preuzele taj kalendar, kao Å¡to su GrÄka, Bugarska, Rumunska...

 

Neke su zbog straha od raskola i negodovanja naroda ostale joÅ¡ u "starom" kalendaru. Ali se oÄekuje da će već u nekoj budućnosti i one preći na "nov" kalendar.

 

Pitanje kalendara je u GrÄkoj napravilo raskol, tako da su se od zvaniÄne crkve u GrÄkoj odvojili Starokalendarci, koje pravoslavna crkva smatra raskolnicima.

 

Sve u svemu strah od promene kalendara se ogleda u tome zato Å¡to se smatra da se na taj naÄin približavamo tj. polako priklanjamo KatoliÄkoj crkvi; iako je zapravo reÄ o Milankovićevom kalednaru.

Ajme meni,,a zna se da se nezna ni toÄna godina kad se Isus rodio kamoli dan,i oni se oko toga gloÄ‘u!

Pa to je samo simbolika!

Sretan tebi Božoć,bio on 25 og ili 7og ili nekog trećeg datuma!

Bitno je da se Krist ili Hrist rodio!

Ostalo je nebitno!

Aleksandra likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Malo je off, ali da se prije Nove godine podsjetimo prije svakog pisanja postova, pošto smo ovdje svi vjernici:

 

“Učitelju, koja je najveća zapovijed u Zakonu?”  Isus mu rekao: ‘Ljubi Gospodina Boga svojega svim svojim srcem, svom svojom duÅ¡om i svom svojom pameću.’  To je prva i najveća zapovijed.  Druga je isto takva: ‘Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.’  O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.”  -  Nemojte suditi, pa ni vi nećete biti suÄ‘eni. Ne osuÄ‘ujte, pa ni vi nećete biti osuÄ‘eni. OpraÅ¡tajte, i bit će vam oproÅ¡teno. A zaÅ¡to gledaÅ¡ trun u oku svojega brata, a u svojemu oku brvna ne opažaÅ¡?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pisala sam koji post viÅ¡e o suboti i nedelji u Pravoslavnoj crkvi. Naime crkva smatra da su se apostoli skupljali "da lome hleb" u prvi dan nedelje. A da su iÅ¡li da propovedaju Jevrejima u sinagoge u subotu, jer su oni praznovali subotu i zbog toga su ih tamo nalazili, a oni su se u Äast Hristovog Vaskrsenja i u Äast osnivanja Crkve (SIlazak Svetog Duha na apostole), skupljali na molitvu u nedelju.

 

O suboti je Gospod više puta govorio da je to samo sena onoga što će doći,a to je Carstvo Nebesko.

Da "na subote i praznike vaše mrzi duša moja."

 

Sve u svemu subota je bila jevrejski praznik. Pravoslavna Crkva ne smatra da ga treba slaviti sa dolaskom Novog Zaveta iz navedenih citata iz biblije nalazi uporište.

 

Ne želim raspravu već samo u delimiÄan odgovor da postavim pitanje kako bi dobio CELOVIT odgovor.

1. Gore je tvrdnja da su se nedeljom okupljali da lome hleb a pitam da li su se i SVIM drugim danima sastajali i lomili hleb ili samo nedeljom?

2.Kaže se da se nedeljom okuplja i praznuje jer tad se spustio Duh Sveti i onda se kaže kako se Bogu gadi na SUBOTE a moje pitanje je da li je praznik Pentakost koji je uvek padao u nedelju bio u sklopu praznika koji se Bogu gade ali nije?

 

3.Mogu li dobiti citat gde Bog kaže da subota nije Njegova od postanja do kraja već da je subota Jevrejska?

 

Hvala na razumevanju i odgovoru.

 

Sretan Isus svima i svaki dan naših života.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lavić, nemoj da si sitan (kako kažu Slovenci) i da teraÅ¡ mak na konac. Hristos je u nedelju vaskrsao, pobedio smrt i dao veÄni život celom svetu. On je itekako osveÅ¡tao taj dan i ne može ga neki demonÄić niskog reda pokvariti i opoganiti. Englezi kažu sunday, a rusi kažu vaskrsenje! Kod nas je nedelja spomen na Vaskrenje, najsvetiji dan na svetu kada smo dobili iskupljenje za svoje grehe.

 

Ta žrtva koju je Gospod podneo je ostala u vremenu, jer u Nebeskom Carstvu ne postoji vreme. Tako da u svakom vremenu i za svakog Äoveka i za svaki greh se ta žrtva i iskupljenje dogaÄ‘a stvarno.

 

Å to se evharistije tiÄe, možda ne bi trebalo da iznosim svoje liÄno Äudo,ali hajde posvedoÄiću Äudo Božije. Kad sam bila jako mala, možda sam imala desetak godina posle priÄesti sam imala ukus krvi u ustima i pitah tetku Å¡to ova priÄest ima ukus krvi. Ona se samo nasmejala. Posle sam Äitala da mnogim ljudima koji su sumljali u evharistiju i iskrenom molitvom se obratili Bogu da im pokaže tajnu, da su viÄ‘ali stvarno telo i krv, i u ustima osećali stvarni ukus krvi. To je metafiziÄka pretvorba nevidljiva stvarnim oÄima. Zato je tajna. Sveta tajna.

Unam Sanctam likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!


Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.


Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0